Vesti

Predstavljen Vodič za zdravije stilove života

Profesor dr Nebojša Tasić, kardiolog, predsednik “HISPE” i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, istakao je da faktori rizika za kardiovaskularne bolesti uključuju starost preko 40 godina, sedentarni način života, hipertenziju, prekomernu težinu ili gojaznost, pušenje, porodičnu istoriju bolesti, visok holesterol, dijabetes, prekomernu konzumaciju alkohola.

- Neki od faktora poput pola, godina i genetike su nam dati rođenjem, na njih ne možemo da utičemo. Međutim, ostaju nam faktori poput ishrane, kontrole telesne težine, pušenja, fizičke aktivnosti, pa i navika da se redovno kontrolišemo kao faktori na koje ako obratimo pažnju i stavimo pod kontrolu, mogu u izvesnoj meri da redukuju rizike za nastanak određenih kardiovaskularnih bolesti. Ishrana, pušenje i sedalni način života su nekada bili samo “navika”, a vremenom su prerasli u faktore rizika. Oni su nekako uvezani i vrlo često osoba ima više ovih faktora. Da ne pominjemo pušenje kao najsnažniji prediktivni promenjivi faktor rizika - rekao je dr Tasić.

- To je dosta teško sprovesti u praksi, jer jednom stečene navike se teško menjaju. To zahteva snažnu volju i motivaciju. Prva stvar jeste da osoba nađe lekara sa kojim će izgraditi odnos poverenja, koji će biti u mogućnosti da sasluša i pruži podršku pacijentu na tom putu promene. Mi u “HISPI” negujemo multidisciplinarni i personaizovani pristup gde zajedno sa pacijentom pravimo plan u dinamici koja je realna za tog određenog pacijenta. Prema podacima jednog upitnika koji je sproveden među pušačima u četiri zemlje, većina (60%) pojedinaca koji puše kažu da žele da prestanu, 40% zaista pokuša, 28% prestane, ali unutar 6 meseci ponovo počne da puši. U stvari, samo oko 4% pokušaja prestanka bude uspesno bez neke stručne podrške. Generalno, tu su dva moguća pristupa: radikalniji sa nultom tolerancijom, gde se navike “preko noći menjaju” i fleksibilniji pristup, gde se loše navike postepeno smanjuju ili zamenjuju zdravijim ili ako ne zdravijim ono bar manje štetnim navikama. Na primer, najbolje bi bilo da osoba nikad ne počne da puši. Međutim, ukoliko to već radi, najbolji način da smanji rizik koji nosi ova navika jeste da što pre prestane sa pušenjem. Pitanje je kada će prestati da puše svi oni koji su to želeli da urade, činjenica je da ćemo i dalje imati one koji to ne žele. Postoje inicijative, u nekim zemljama poput Engleske da se u ovim situacijama razgovara o primeni manje štetnih oblika konzumiranja nikotina. To su oni za koje postoje podaci da stvaraju manje štetnih materija, poput sistema za zagrevanje duvana, elektronskih cigareta. Ovde želim da naglasim da eventualni pozitivni potencijal, princip smanjenja štetnosti, postoji samo i jedino ukoliko se primeni u populaciji osoba koje bi inače koristile najštetniji mogući način konzumiranja duvana- sagorevajuće cigarete. Dakle, ova dva principa su komplementarna, jedan ne isključuje drugi, ali su usmereni na dve različite ciljne grupe. Oni koji žele da prestanu da puše, treba to da urade bilo sami, bilo uz bihevioralnu, medikamentoznu podršku i to je najbolja stvar. Dok osobe koje su čvrsto rešene da ostanu pri svom lošem izboru, treba na neki način za početak udaljiti od cigareta, pa makar i prevođenjem na manje štetne izvore nikotina. Ipak, tu ne treba stati, jer i sa njima treba raditi i jačati njihovu motivaciju da jednog dana prestanu sa upotrebom i ovih alternativa - dodao je dr Tasić.