O hipertenziji i KV riziku

HIPERTENZIJA BELOG MANTILA

Oko 25 procenata populacije ima povišene vrednosti krvnog pritiska kada je meren od strane lekara ili sestre. Kao razlog za to se navode strah i anksioznost. Ovde nije reč o pravoj hipertenziji i ovaj fenomen je označen kao „hipertenzija belog mantila“. U kućnim uslovima ovi pacijenti imaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Takođe, jedan procenat pacijenata sa dokazanom hipertenzijom ima više vrednosti pritiska merenog u ambulantnim uslovima.

            Postavlja se pitanje šta raditi sa ovakvim pacijentima i kako dokazati da je reč o hipertenziji belog mantila? Ukoliko se dijagnoza hipertenzije postavi samo na osnovu povišenih vrednosti pritiska u ordinaciji ulazimo u rizik lečenja normalnog krvnog pritiska koji će se dodatno sniziti što će pacijenti teško tolerisati. Sa druge strane, proglašavanje svakog povišenog pritiska ovim fenomeom rizikujemo da pacijentu ne postavimo dijagnozu na vreme i omogućimo adekvatno lečenje čime povećavamo rizik od pojave komplikacija hipertenzije.

            Dijagnoza hipertenzije belog mantila sa postavlja na osnovu 24-časovnog ambulatornog monitoringa krvnog pritiska (skraćeno AMP, engl. AMBP ili „holter pritiska“ što je nepravilan ali često korišćen termin).  Aparat je programiran da meri krvni pritisak na svakih 15 do 20 minuta danju i na pola sata noću. Nakon toga se izračunava srednja vrednost krvnog pritiska, prosek u toku dana i noći kao i dnevno-noćna razlika na osnovu čega se postavlja definitivna dijagnoza. Alternativa ovom merenju predstavlja merenje pritiska kod kuće i poređenje sa vrednostima izmerenim u ordinaciji. Neophodno je da pacijenti budu obučeni za samomerenje ili to radi drugo obučeno lice.

            Pacijenti sa hipertenzijom belog mantila ne zahtevaju lečenje. Međutim, neophodno ih je pratiti, jer u nekom periodu života oni mogu da razviju i pravu hipertenziju koja će zahtevati lečenje.